Vicoteka

Jedan čoban živi u zaostalom planinskom području, daleko od civilizacije, bez struje, bez radija i televizije. Jednoga dana siđe sa planine i uputi se prema obližnjem gradu, naravno pješke. U jednom trenutku ispred sebe vidi dvije tračnice i pragove pruge i zaključi da se mora raditi o nekoj cesti, te je odluči slijediti. Nakon pola sata hodanja po pruzi u susret mu dolazi vlak, koji on nikada nije vidio. Vlak počne svirati, para izlazi iz lokomotive, čuje se "huuu, huuuuuu", ali čoban, ne shvaćajući o čemu se radi, ne mrda s pruge - i vlak ga pogazi.
Nakon tri dana probudi se čoban u bolnici, sa slomljenom nogom i rukom, oboje u gipsu. Ustane se iz kreveta, uzme štaku koju je našao naslonjenu na zid, i oslanjajući se na nju krene, šepajući, u razgledanje tog čudnog mjesta gdje se našao. U jedno trenutku se nađe u čajnoj kuhinji, gdje upravo u tom momentu zakuha voda u čajniku, čajnik počne pištiti i iz njega počne izlaziti para, a čoban sa štakom počne lupati po čajniku. U tom trenutku u kuhinju uđe jedna bolničarka:
- Ma čovječe, što to radiš?
- Neka, neka, treba njih dok su mali!

Jednog dana upoznala sam jednog divnog gospodina i zaljubila se. Kada je
postalo jasno da cemo se uzeti, odlucila sam da prestanem da jedem pasulj.
Nekoliko meseci kasnije, na moj rodjendan, pokvario mi se auto dok sam se
vracala kuci s posla. S obzirom da sam zivela na selu, pozvala sam muza i
rekla mu da cu kasniti, jer sam morala da odpesacim kuci. Iduci tako, uz
put sam naisla na jednu malu krcmu iz koje se sirio miris pasulja i ja
jednostavno nisam mogla da odolim. Posto sam imala pred sobom da
prepesacim jos milje i milje, predpostavila sam da cu se putem osloboditi
svih nuspojava dok ne stignem kuci. Usla sam u krcmu i za cas posla sam
"sredila" tri porcije pasulja. Kada sam nastavila da pesacim, potrudila
sam se da oslobodim sav gas. Kada sam stigla, moj muz je bio radostan sto
me vidi i veselo je rekao:
- "Draga, imam iznenadjenje za veceru!"
Zatim mi je stavio povez preko ociju i odveo me do stolice za stolom za
veceravanje. Sela sam, i bas kad je hteo da mi skine povez, zazvonio je
telefon. Naterao me je da mu obecam da necu dirati povez dok se ne vrati,
i otisao da se javi. Pasulj koji sam pojela je jos uvek radio i pritisak
je postao nepodnosljiv, tako da sam iskoristila priliku dok se moj muz ne
vrati, nagla se na jednu stranu i \'pustila\' jedan. Ne samo da je bio
glasan, nego je i smrdeo kao kada kamion s djubrivom, prolazeci pored
pilane, pregazi tvora. Uzela sam salvetu s krila i zustro oduvala smrad.
Zatim sam se nagla na drugu stranu i odvalila jos tri. Smrad je bio gori
od kuvanja kupusa. Naculivsi usi na telefonski razgovor u susednoj sobi,
nastavila sam ovako da nizem narednih nekoliko minuta. Zadovoljstvo je
bilo neopisivo. Kada je pozdravljanje preko telefona oznacilo kraj moje
slobode, ucinila sam jos nekoliko brzih kruznih pokreta salvetom da
razduvam sve, vratila salvetu na krilo i uz osecaj zadovoljstva i
olaksanja, spustila ruke na krilo.
Lice mi je sigurno odavalo najneviniji moguc izraz kada se moj muz vratio
i izvinuo sto se tako dugo zadrzao. Pitao me jesam li virila a ja sam ga
uverila da nisam. U tom trenutku, skinuo mi je povez i dvanaest gostiju
koji su sedeli za stolom u glas je uzviknulo:
- "Srecan rodjendan!"
Pala sam u nesvest.

Ulazi covek u trgovinu i unutra situacija: prodavacica place, ispricava se
svim silama, a covjek stoji pored pulta i vice:
- "P**** ti m*****, u zivotu necu krociti ovamo. Ima da se zalim gazdi
ima da letis sa posla jesi li me cula...", i izleti van.
Ovaj koji je upravo usao pridje devojci, a ova
cim ga primjeti pocne brisati suze i uz usiljen osmeh kaze:
- "Izvolite..."
Covjek je pita jel treba pomoc ili sta, a ona sa osmjehom odgovara:
- "Neka hvala sve je u redu izvolite..."
- "Mogu li dobiti jednu kovertut?"
- "Svakako koja velicina imamo standardne, vece, manje..."
- "Obicnu molim vas."
- "A koju boju imamo plave, zute, crvene, bijele, zelene, narandzaste..."
- "Molim vas dajte plavu ali brze posto autobus samo sto nije krenuo,
zakasnicu..."
- "A koju plavu, imamo parisko plave, blijedo, tamno, morsko plavu..."
- "Molim te obicnu plavu ali brze..."
- "A koji oblik, imamo u obliku srca, trokuta, kruga..."
- "Molim vas obicnu cetverokutnui kovertu ali brze autobus vec krece..."
Donese plavu kovertu i kaze:
- "A da vam ne treba mozda markica?"
- "Treba, daj jednu," i gleda autobus kako odlazi...
- "A za unutarnji ili vanjski promet?"
- "Unutarnji molim vas."
- "A koju cete: imamo sa likom ljudi, zivotinje, razne prirodne ljepote,
znakove..."
- "Molim vas - brze - dajte zivotinju."
- "A koju cete, imamo: sisare, ptice, gmizavce..."
- "Molim vas ptice..."
- "Imamo grabljivice, selice, letace..."
- "Molim vas - grabljivicu - ali brzo!!!"
- "A imamo orla, sokola, lesinara, ..."
- "Molim vas orla..."
- "A imamo surog, americkog..."
- "Molim vas surog orla..."
- "A imamo ga kako hrani mlade, kako leti, kako sjedi u gnijezdu..."
- "Dajte kako leti molim vas...."
- "A imam kako leti iznad kanjona, iznad mora, ..."
- "Dajte bilo koji sto prije..."
U tome trenutku ulazi unutra covek sa pocetka ovog vica i nosi - govno u
ruci! Prilazi pultu, pogleda prodavacicu i baci govno na pult i kaze:
- "Evo, P**** ti m******, za ovakvo govno mi treba wc papir!"

Silovali babu i dosao red na sudjenje.
Pita sudac babu:
-Bako recite nam,kada vam je bilo najteze?
A baka ce:
-Sinko,kada su mi podigli noge i kada je svo trunje iz opanaka sasulo u oci.